Потпун наслов књиге Цегер пун љубави требало би да гласи Цегер пун прича о љубави. Све ове кратке приче збивају се у епицентру вароши и градова, на пијачним трговима, почев од Вршца, родног пишчевог града, и Беча, у који је залутао вршачки цегер госпође Јелене Тодоровић, па до Београда и његове Бајлони-јеве пијаце у Скадарлији. У неким причама за-мирисаће златиборски мед на Златиборској пијаци, или сланкасти јетки мирис пјаце у Ровињу, а у завршној причи „Растајање са Елвиром“ жуто медитеранско цвеће са пијаце у Требињу.
У интими пијаца, на којима и непознати људи остварују блиске контакте, на којима се, често, осећамо попут верника у цркви за време не-дељне литургије, љубав просине међу људима као највиши вид људскости. Приче о томе нашле су се у пишчевом цегеру заједно са купљеним и пажљиво сложеним бакалуком. Из тог цегера извађене, оне на нов и неуобичајено искрен и присан начин говоре о љубави. Орошене су интензивним сећањем, залелујане ритмом лирске прозе коју ћете слушати као „музику коју волите“.