Цaрски и крaљeвски зaрoбљeнички лoгoр и грoбљe у Нaђмeђeру
(1914–1918) / Cisársky a kráovský vojenský zajatecký tábor a cintorín vo Veľkom Mederi
(1914–1918) / A nagymegyeri császári és királyi hadifo

„… У Првом светском рату дошло је до непрекидног и лудог убијања које се завршило са десетинама милиона жртава. Тако нешто човечанство још није доживело. Сви учесници су се прерачунали у својим плановима: очекивали су шарену војну параду у трајању од неколико месеци – наравно и победу – али за собом оставили четири сиве, блатњаве године које су им донеле горку патњу. Бесмислено уништавање изазвало је колапс у целој Европи. Посејано је семе нових непријатељства и у потпуности окренуло народе једне против других. Апсурдно је да мађарско становништво у Нађмеђеру у Словачкој, управо оно које се борило против Мађарске, негује гробове српских војника који су умрли у логору за ратне заробљенике. Њихови царски циљеви, колонизација и нова прерасподела света, потпуно су заокупирали њихову пажњу, и није их интересовала беда коју су нанели људима…“ инг. Александер Невери)