Аутор: Бранислав Нушић
Страна: 356
► Остали детаљи

Пут око Света
Чудновати догађаји Јованче Мицића, Јагодинца, у десет слика.

Да напише ово дело Нушић се, сва је прилика, одлучио после великог успеха позоришне игре „Пут око света за осамдесет дана“ Адолфа д’Енерија и Жила Верна. То дело стекло је велику популарност код наших гледалаца и зато је у београдском Народном позоришту имало велики број извођења. Наравно, Нушићева обрада теме путовања око света сасвим је другачија: ако француско дело има елементе фантастике, Нушићево је са пуно локалне боје и у форми хумористичке ревије. Наш писац првенствено је хтео да забави публику. „Пут око света“ ван сумње ослања се на дело Жила Верна и Адолфа д’Енерија „Пут око света за 80 дана“, али и на неме филмове, који су се тада приказивали у више угоститељских локала у центру Београда, као и на представе „Орфеума“ Бране Цветковића. Не треба изгубити из вида да је роман Алека Константинова „Баја Гање“, чији је главни јунак сродан Јованчи, био у то време лектира многобројних читалаца. Но, чини се да је популарност Јованче Мицића, коју је стекао већ 1901. године, када се први пут појавио на сцени у комедији „Обичан човек“, утицала да овај лик јагодинског трговца буде главни у „Путу око света“.

Драматуршки у свом новом делу Нушић поступа на већ проверен начин: главни лик измешта из његове уобичајене животне равни, што ће се Јованчи догодити када је срећка коју му је у Београду поклонила фирма „Буки Анаф“, пошто је купио робу за 4.000 динара, извукла главни згодитак у виду бесплатне карте за путовање око целог света са такође бесплатном храном, хотелима и другим потребама. Тај добитак изненада ставља Јованчу Мицића изнад његове нормале и он почиње да се припрема за путовање, те му већ у првом призору Професор даје лекције из географије. Узимајући Јованчу Мицића за централни лик комедије, Нушић је себи омогућио да изгради безброј комичних ситуација уз пласирање различитих, често и вулгарних вицева, уз духовита вербална поигравања, сатирична пецкања и ласцивне алузије. Све је то у оквиру вербалног комичног израза, у виду шаљивих монолога што их Јованча изговара записујући путописне опсервације у трговачки „тефтер“ или у форми духовитог дијалошког надмудривања. Комична радња се обогаћује већ у другој слици увођењем две нове личности. То су Јулишка, собарица у хотелу „Бристол“, коју Јованче познаје још из Јагодине где је наступала као певачица у кафани, и Човек с ногом, Црногорац без занимања. Они ће му се наметнути и постати његови сапутници, заправо „пратња“ које се не може ослободити. Иако се Јованче на различите начине довија да им умакне, то му не полази за руком.

Путујући разним меридијанима, било на којем се континенту нађе, Јованче свуда наилази на Србе – Србин ради на прекоокеанском броду, Срби дејствују на Бахамским острвима „на којима су до врхунца развијене партијске страсти“, Србин је високи функционер, што ће рећи министар код људождера на Танга острвима, наш земљак је државни саветник у Кини… – може се рећи да се широм света Срби са страшћу баве политиком. А у Њујорку Јованче ће се успалити и учествовати у агитацији пред изборе за председника Републике и то на страни опозиционога кандидата. Свуда где дође, Јованче се некако снађе. Нушић га још живописније и са ведријим хумором приказује него што је то чинио у комедији „Обичан човек“, кад га је први пут представио. Ван сумње, Јованче је у „Путу око света“ на челу трија који поред њега сачињавају Јулишка и Човек с ногом. Из масе личности што из сцене у сцену дефилују у овој ревији, издвајају се те три личности, које се мирне душе могу означити као ванредно успели типови.

„Пут око света“ садржи доста елемената типичних за ревију: развој радње заснован је на више епизода, оне се одигравају у потпуно различитим, шароликим амбијентима, уз мноштво вицева, песама и играчких нумера. Међутим, ни према овом Нушићевом делу критика није била благонаклона, упркос томе што је публика са одушевљењем пропратила сва извођења, редовно испуњавајући позоришну дворану до последњег места. „Нушићу није пошло за руком да овом свом новом комаду даде бар онолико живота и духовитости, колико их имају лакрдије тог ранга код осталог народа…“ – била је једна од карактеристичних примедаба, коју је написао анонимни критичар у листу „Правда“.

Свет
Комад у четири чина.

Комедија обрађује тему паланачког миљеа и маловарошког менталитета.

У живот јунака и његове породице мешају се најчешће непозвани гости, да би својим саветима и препорукама породицу ситног чиновника довели до расула.

Ни интимни живот човека није поштеђен злонамерних погледа, па су последице кобне до тренутка расплета.

Нушић се овом комедијом упутио у подручје сатиричног сликања малограђанштине и њеног утицаја на формирање јавног мнења у нашој средини.