Božji ratnici

Nastupilo je leto gospodnje 1427.

Sećate li se šta je donelo? Onomad, u proleće, papa Martin V objavio je bulu

Salvatoris omnium

, u kojoj je još jedan krstaški pohod protiv krivovernih Čeha proglasio neophodnim.

Na mesto Orsinija, koji je bio postariji i sramno nesposoban, papa Martin je za kardinala i legata proglasio Henrija Boforta. Bofort se vrlo aktivno prihvatio stvari. Ubrzo je doneta odluka o ratu koji je trebalo da ognjem i mačem kazni husitske apostate.

A šta, pitate se, na to kažu božji ratnici?

Ništa, oni nastavljaju svoju misiju. Iza pohoda njihovih odreda ostaju samo zgarišta i leševi. Rejnevan, lekar po obrazovanju i pozivu, učestvuje u krvavim bitkama. U više navrata pada u ropstvo, ali zasad iz svih nevolja izlazi čitav. Svi su se sa čudesnom revnošću navrzli na njega: i inkvizicija, i opaki Zidarčac, i obični raubriteri, koje niko neće ubediti da Rejnevan nije imao ništa zajedničko s napadom na skupljača poreza. Uz njih – i Jan fon Biberštajn, gospodar zamka Stolc, koji, do krajnosti ogorčen, okrivljuje Rejnevana da je zaveo njegovu kćerku. Gospodin Jan obećava da će silovatelja napuniti barutom i dići u vazduh.

Husitska trilogija

, koju Sapkovski smatra svojim najboljim delom, smeštena je u istorijske okvire kasnog srednjeg veka. Ali i u njoj se stvarni događaji prepliću s elementima fantastike, a prepoznatljiv stil pripovedanja, koji je proslavio Sapkovskog u

Sagi o vešcu

, još više dolazi do izražaja u ovoj fascinantnoj istorijskoj fantaziji.