УВОД
Целокупна педагошка концепција Св. Јована Златоуста прожета је, на наглашен начин, литургијским етосом, тј. једним специфично хришћанским осећањем богослужења као Божијег назначења и призвања човека и, кроз њега, целокупне твари. Зато је сасвим природно да се код Златоуста, готово на сваком кораку, може пронаћи и једна специфична литургијска педагогика. Под тиме подразумевамо чињеницу да је Златоуст, као Архипастир, Литург и Богослов Цркве развио једну сасвим особену методологију црквеног педагошког процеса лији је главни циљ – уцрквљење и васпитање хришћана за литургијски живот Цркве и, кроз њега, за благодатни Вечни Живот Царства Божијег …