Бизмарк и Србија током 1866. године

Заборављено дело Хермана Вендела

Херман Вендел је 1927. на основу докумената из немачких, аустријских и српских архива тематизовао једну епизоду из историје Балкана око 1860.

Занимљиво је (и поучно) сазнати како и по којим кри теријумима су тада биле подељене улоге између Немаца (Пруса), Аустријанаца, Италијана, Мађара, Срба, и у одређеној мери, Хрвата.

Балкан се налазио на граници светова, био проприште сукоба интереса великих сила, шаховска табла њихове политике, економског ривалства и војних надгорњавања.

На том стању ствари се до данас ништа није променило, различите нијансе једне у суштини исте слике условљене су променама превасходно у међусобним констелацијама великих сила.

Садржина геополитичке игре је увек иста, а само језичка форма (именовања, пароле, актуелно прокламовани принципи, итд.) следе духу времена у коме настају.

Сходно томе, мали народи и државе само са тешком муком, уз велику мудрост и пуно среће могу да се избаве из намењене им улоге малих пиона у великој игри.

Управо у време око 1860. државно вођство Кнежевине Србије, кнез Михаило Обреновић и његов министар спољних послова Илија Гарашанин, показало је изузетну мудрост и далековидост, чак и при опхођењу са једним таквим велемајстором политичког шаха, какав је био „гвоздени канцелар“ и архитекта Немачког рајха Ото фон Бизмарк.

Владимир Умељић