Бићу поново добар

Позив на радикално преиспитивање свих (не)наметнутих норми

Растрзан између свега чулима доступног и оног идејног, Гуликсен маестрално запловљава у психу педесетогодишњег Хенинга.

У раскораку са оним што је био, оног што јесте и оним што жели бити, средовечни Ханинг понире дубоко у своје тело и још дубље у ум, спреман да прихвати последице сопствених сазнања.

Веома једноставним језиком, без цензуре и задршке, Гуликсен поново успева да вербализује оно најскривеније, да готово археолошким методама реконструише све грешке и сецира ситуацију до ситних делова, верујући да је спознаја могућа само уколико постоји брутална искреност. Након педесет година, две ћерке, два пропала брака и коначним отказом са посла, Хенинг по први пут остаје сам. Ненавикнут на самоћу, и уз сталну потребу за контактом тело-о-тело, његова открића добијају нови правац: ако са женама није успео – можда је одговор у мушкарцима?

Постављајући Хенинга као истовремено типичног и нетипичног мушкарца, сукобљавајући генетско у нама и тежњу за другачијим исходом, Гуликсен нас поново наводи да, читајући његов текст, откривамо сами себе – доказ да књижевност застарити не може; а циљ је свима исти – бити поново добар.

С норвешког превела: Софија Вуковић Петрик