Безимени: Приче од блата и дима

Ово је збирка антиратних прича кроз године које су појели скакавци, поплавиле мутне воде, отровале велике испразне речикоје су се (како то углавном на крају бива), претвориле у пепео, блато и дим, остављајући горак укус у устима. И због туђих, а још више наших сопствених речи.

(Анти)јунаци из књиaге се и не труде да схвате у шта су увучени не својом вољом нити кривицом. Имена им нису важна. Иду, пуцају, убијају, заборављају, па све испочетка. Не радују се јер се у рату не спасава душа, већ прља и губи, ма због чега се борили. За њих нема медаља. Они су или испред стрељачких водова или у њима. Они само желе да изађу из тог пакла. Они желе назад своја имена.

Блато и дим су саставни део ратова, нешто по чему гамижу и што осећају и хероји и кукавице, и жртве и злочинци. Кал се завуче под нокте, дим барута у ноздрве, па никад више не нестану, колико год прали руке и дували кроз нос.

Аутор овом књигом осуђује сваког и даје опрост свима јер људе без имена не можемо ни да волимо ни да мрзимо. Они не постоје. Тек кад их именујемо они добију идентитет, националност, порекло... Добију лице и на њему грч или осмех. А онда крене мржња или љубав.

Историја људе чини безименим, само цифром у статистици. Када завршите са читањем ове књиге схватате да су безимени постојали и да још увек, нажалост, живе поред нас. Овом збирком аутор изједначава мртве и преживеле, храбре и кукавице, губитнике и победнике, јер су сви они заправо само - жртве.