Есеји и друге форме
Кроз више огледа, писаних и објављиваних током једне деценије, а органично изнутра повезаних идејом водиљом потраге за дубинском стварношћу стварнијом од ствари, Драгољуб Којчић исписује хронику или, можда тачније, путопис са личне стазе којом га је то духовно ревновање водило.
Дарко Танасковић
Само у једном поглављу Којчићеве књиге, од прекобрдског довикивања пастира стижемо до Челибидакеа, Берлинске и Минхенске филхармоније, Фуртвенглера… преко Борхеса се лагано дотиче Баренбојм, па се излаже животна драма мало познатог Локшина, ту су Мравински, Рождественски, Баршај… све до женске леопарда Лахадиме, коју доживљавамо духовнијом и човечнијом од “банализованог човека-интереса”, у времену када “кризу човечности исказује криза уметности”… и тако из поглавља у поглавље.
Бојан Суђић