Беседа за Милона

Јануара 52. године пре Христа, сукоб двеју уличних банди на Апијевом друму, недалеко од Рима, уздрмао је најмоћнију државу античког света. Суђење Титу Анију Милону, вођи победничке банде, довело је и политичку елиту и велеградску гомилу до страсног сучељавања каквима је обиловала Република на умору. Милонов бранилац Марко Тулије Цицерон, ометен низом неповољних околности, не успева да свога брањеника спасе осуде и прогонства. Нешто доцније, међутим, Цицерон је објавио дотерану и прерађену Беседу за Милона - на коју је прогнаник имао само јетке примедбе, али коју ће већ тадашњи а особито потоњи читаоци доживети као врхунско дело и узор судског говорништва. У исти мах, та беседа спада у значајне изворе за историју позне Републике.