Пред читаоцима је и четврта књига „Берлинских записа − 1991”. Дневник је аутентичан. Настојао сам да не вршим никакве накнадне интервенције, сем у ретким случајевима, ако је садржај имао − како то Немци кажу − „еинен зу интимен Цхарактер”, дакле, где се говори о интимним, приватним породичним стварима. Са овом, четвртом књигом, моји „Записи” броје око две хиљаде страна, што само по себи представља ретку појаву у српској дневничкој књижевности.
ифраме>