Београдски пашалук 1687-1739.

На простору који је од поткрај XVII века обухватала османска гранична покрајина звана Београдски пашалук, одиграле су се промене од највећег значаја за историју српског народа. Ту је плануо српски устанак, револуција из чијег се пепела у позније време обновила српска држава, а та чињеница била је одлучујућа и у историографији, поглавито српској, да је подручје Београдског пашалука у првом реду проучавано као позорница збивања која су довела до устанка и стварања државе.
Дело Радмиле Тричковић (1939–2011), које се постхумно објављује, представља њену докторску дисертацију, одбрањену на Филозофском факултету у Београду, пре безмало четири деценије, давне 1977. То је сигурно најчешће цитирани докторат, који су до данас користили сви историчари који су се бавили овим периодом. Написано највећим делом на основу необјављене и мало коришћене грађе на турском језику, овим издањем постаје доступно широкој читалачкој публици.