Београдски мачор

Књига Београдски мачор Станислава Гашпаровског је нека врста хуморескне хронике Србије у транзицији, а његови закључци су у коначном смислу веома озбиљни и онеспокојавајући.

Погођен лично ужасом који се сручио на његов стари крај, Станислав Гашпаровскије из далека, са дистанце, изабрао за свој угао гледања поуздано оружје - сатиру. Дуге године ауторовог живота у Енглеској поклањају овим сатиричним причама и минијатурама помало свифтовски карактер; овде се људи претварају у мачке, а међународни суд у баба-рогу из детињства, док домаћи парламент добија устројство пијаце.

Овај езоповски начин поседује понекад драж дечијих бајки, а понекад нас плаши својим наказама, зверима и аветима, које излазећи из реалног живота навлаче на себе костиме симбола које представљају.

Писане очигледно у туђини, да олакшају терет на души аутора, ове кратке прозе поседују готово исповедну драж, пленећи мешавином сна и јаве, паноптикумом београдских ликова и посебно живим жаргоном који аутор и поред дугог странствовања није заборавио.