У сећањима савременика остала је сачувана једна слика, која одржава целокупни хабитус и духовност Иштвана Бибоа. Совјетска армија је 4. новембра 1956. године ушла у Будимпешту, на згради парламента вијорила се бела застава, совјетски војници су у празном здању наишли само на једног човека. А и тај је више личио на неког старомодног професора него на контрареволуционара, па су га оставили на миру. Погледали су летимично богато осликане зидове и кренули даље својим послом. Онај једини човек, кога су затекли за писаћом машином у једној од канцеларија зјапећег парламента, био је државни министар Иштван Бибо, који се тек други дан налазио на тој функцији, именован у изванредним околностима и у општој пометњи није успео да се састане ни с премијером Имреом Нађом.