Башта сљезове боје

Бежећи од стварности коју није волео, Бранко Ћопић се овим делом враћа у безбрижни свет детињства. Башта сљезове боје ‒ збирка кратких прича које одишу бојама, мирисима и сликама завичаја, и говоре о детињству проведеном уз деду Рада шаљивџију, представља неку врсту Ћопићеве аутобиографије. Башта сљезове боје, посвећена пишчевом пријатељу Зији Диздаревићу, који је настрадао у рату, једно је од последњих дела Бранка Ћопића, за које је добио Његошеву награду.