БАРАЊА 1918–1922

Српски историчари ретко су писали о Барањи. Мађарска и хрватска историографија много су богатије историјским наулним радовима о барањској прошлости. Због тога, циљ рада „Барања 1918–1922. године“ је да утврди карактеристике и специфичности историје Барање у проучаваном раздобљу. Главно истраживачко питање је однос српске и после југословенске државе према областима између Драве и Дунава, односно владе у Београду и делегације Краљевине СХС на Конференцији мира у Паризу. При томе, пажња неће бити посвећена само односу државе према територији, него и према словенском барањском становништву, да би утврдили у којој мери је вођена одговорна политика од стране југословенске владе. С друге стране, покушаћемо утврдити на који начин је разграничење у Барањи утицало на дипломатске односе између Мађарске и Краљевине СХС. ОСим тога, анализираћемо политички, привредни, просветни и кутлурни развој дела Барање који је припао Краљевини СХС, у периоду 1918–1922, са нагласком на активностима Срба и Шокаца. – из Предговора