Бањалучка трилогија 3: Бескућник

Многи писци имају свој град, али су ријетки градови који имају свога Писца у чијем се дјелу зрцале у међусобној сљубљености.

„Бескућник“, посљедњи дио „Бањалучке трилогије“ Ранка Рисојевића, роман је у којем се затвара круг отворен у „Симани“ и раксриљен у „Господској улици“. Кроз лик Ђорђа Малеша, у којег су се слила бројна његова и туђа сјећања, у сагласју с ритмом у којем Бањалука дише вјековима, кроз све њене успоне и њена растакања, одвија се потрага за свијетом који је попут куће са широм отвореним прозорима и вратима, таквом да сваки њен станар дише пуним плућима, стишћући у длану прошлост и будућност, а између њих, стијешњено, варљиво „сада“. Кроз Ђорђеве очи, прозоре у два свијета, два времена, сучељена и сливена, у трилогији оживљава Бањалука Симаниног дјетињства, турског зулума, аустроугарске окупације, сарајевског атентата, успона и суноврата грађанског друштва, Првог и Другог свјетског рата, те пошасти сивила наметнуте „уравниловке“. Пребогат албум прошлости, саткан од нити које воде од и ка породици Малеш, разлистава се као свједочанство борбе за опстанак једног начина живота и живљења, опасаног зидинама памћења, сјећања и свједочења о онима којих одавно више нема.

Поново је у „Бескућнику“ Ранко Рисојевић показао да је Писац који гледа и памти, пише оно што мисли и мисли оно што пише, стварајући приче које хитају ка истом току у дубоком ријечном кориту, да се у њему слију у бујицу, журећи у сусрет времену и у наручје читаоцу.

Сања Мацура