Banatska mala pruga

Istorija banatske uskotračne pruge, koja je zvanično bila sastavni deo Torontalske vicinalne železnice, a nezvanično Čekonjićeva uskotračna pruga, ili Banatska mala pruga, je povesnica o usponu i razvoju naseljenih mesta na liniji kojom je saobraćala. A ta linija se protezala između tadašnjeg županijskog središta, Velikog Bečkereka (današnjeg Zrenjanina) i Žombolja (danas: Jimbolia, Rumunija), sedišta jedne od najbogatijih banatskih veleposedničkih familija – porodice Čekonjić. Banatska mala pruga bila je aktivna počev od jeseni 1898, od njenog zvaničnog puštanja u rad, pa sve do 1969. godine, kada su nestali skoro svi tragovi njenog postojanja: i šine, delom i stanične zgrade, i signalizacija. U Banatu je, kako vreme protiče, sve manje onih koji još pamte putovanja Banatskom malom prugom, koji se još sećaju karakterističnog zvižduka njene lokomotive, ugođaja železničkih čekaonica i restorana, prijateljskih gestova mašinovođe i gustog dima koji je putnike, bez izuzetka, redovno terao na kašalj. Ali sada, kada je više nema, njen nedostatak stvara, ili bolje rečeno, povećava nostalgiju za njom, te je možda upravo ovo zadnja prilika da se njena stvarna priča, u svetlu arhivske građe i sećanja Banaćana, otrgne od zaborava i ostavi u amanet nekim budućim pokolenjima. Generacijama koje je ne pamte, ali koje imaju moralnu obavezu da ona nikada ne padne u zaborav.