Описивањем свог школовања и ране младости, Бранислав Нушић је показао да је један од најдуховитијих стваралаца у српској књижевности, а његова „Аутобиографија“ постала је омиљено штиво генерација деце. У њој се аутор као дете мучи са хипотенузама и катетама, са налажењем Тигра и Еуфрата на карти, а када дође до падежа ту више ни одрасли не помажу. Док млади читаоци уживају у дечијим згодама и незгодама, старији налазе фину иронију у причама детета које виче „имам нове пипе“, о Нушићево времену које је провео у затвору из најглупљег разлога – због песме, а остаје им и да се упитају зашто аутор каже да после женидбе човек више и нема биографију!