Атлантида – поеме

У поемама: Атлантида, Sapienti sat, Bosnia и Quo Vadis аутор Владо Маркановић необичним стилом размишља о модерном човеку и друштву, критички и храбро улазећи у друштвено-политичку проблематику глобалног света. Управо та проблематика, која је предмет ауторове пажње, дала ми је за право да, иако нисам књижевни критичар, кажем неколико речи о овом делу. Полазим од тога, и овога пута, да књига није само хроника, него и полемика. Не само да нас упозорава, књига нас (више од тога) подстиче на размишљање, што је чини посебно вредном.

Проф. др Радован Пејановић

Десетерац Маркановићевих поема, сем ретких исклизнућа скоро савршен, јесте десетерац Ћопићевих најлепших песама (Мала моја из Босанске Крупе, На обали Уне, Растанак), одабран ради једноставности музикалног пева, а само у деловима, посебно у поеми Bosnia, могло би се рећи да се суочавамо са прелепим вапајним десетерцом, оним који је Никола Тесла најчешће казивао пријатељима, а знао је „на хиљаде вапајних десетераца напамет“.

Маркановићеве поеме: узорит су пример како се данас и у десетерцу може исткати врло модерно песничко повесмо, како се може о ововремену говорити тако јасно и не скривајући сопствени став о теми о којој се пева, како се може у десетерачкој гами дати песнички програмски спев о врелој данашњици, актуелној историји па и о будућности.