Artur Adamov

Artur Adamov, uz Joneska, Beketa i Ženea, bio je učesnik jednog od najburnijih preokreta u istoriji modernog pozorišta.

Avangardna drama, drama apsurda, anti-drama, meta-teatar, pozorište poruge, sve su to sinonimi kojima je označavana pojava ovih pisaca na malim pariskim scenama, početkom pedesetih godina. Socijalni kontekst, filozofska polazišta i teorijske premise ovog pozorišnog pravca (jasna stilska i tematska obeležja i širina uticaja daju nam za pravo da ovu pojavu označimo kao pravac), već su uveliko opisani. Ovim izborom su obuhvaćeni odlomci iz Priznanja, zatim iz sećanja i dnevnika (objavljenih 1968. pod naslovom Čovek i dete), jedan kratak odlomak-uzorak iz proze Oni... i intervju Književnost i neuroza u kojem je reč o svim ovim proznim delima. Drama Profesor Taran odabrana je u prvom redu zbog svoje kratkoće (svi su ostali, posebno „istorijski“ Adamovljevi komadi velikog obima), ali i stoga što je to jedan od retkih tekstova kojih se Adamov nikada nije odrekao. Iz knjige Ovde i sada koja obuhvata autopoetičke i kritičke tekstove koji se isključivo odnose na pozorište, preuzet je jedan intervju i tri kratka napisa o Strindbergu, Čehovu i Bihnerovom Vojceku. Smatrajući da što više prostora treba posvetiti samom Adamovljevom delu, u prateći kritičko-teorijski odeljak uključili smo samo dva kratka odlomka iz već klasičnih knjiga Istorija novog pozorišta Ženevjev Sero i Pozorište poruge Emaniela Žakara.