Ко су ти давни народи звани Аријевци, божја деца и другови небеских сила? На ово питање одговор у књизи даје Јуриј Мирољубов, познавалац Веда, руски научник који је први дешифровао Велесову књигу и за којим је остало обимно дело посвећено словенској историографији.
Аријевци су божја деца, другови сила небеских. Они их траже на небу и на земљи. За разлику од семитског апстрактног боготражења, Аријевци трагају за божанским у природи која их окружује. Они у њој траже људско, то јест пролазно, и вечно, то јест божанско. Извлачећи из видљивог људско, они виде материјално и божанско, а извлачећи материјално, суочавају се са божанским. Управо зато су Веде тако дубоко религиозне. Оне нам преносе једноставну, детињу веру у то да светом управља и божје, а не само материјално начело, да материјално није довољно и, ако је пред њима Јав, да се он заснива на Праву, а да је Нав, простирући се иза њега, само понор, који раздваја човека од Сварге, где је Бог, отац Живе и свега живога.
Аријевска религија није била паганство, ми га тако називамо, јер га сви тако називају, већ религија универзалног живота и љубави, која је припремила терен хришћанству кроз које се у неким видовима, осим текстова Веда, до данас сачувала.