Arhitektura pozorišta XX veka

Radivoje Dinulović usmerio se na istraživanje oblasti koja nije bogato zastupljena u našoj naučnoj literaturi. Međusobni odnos pozorišne umetnosti i arhitekture bez koje se prostor za odvijanje pozorišnog procesa ne može percipirati, obrađen je pomoću naijizraženiih pojavnih oblika, pri čemu su pojedina istraživanja samog autora pionirski i dragocen materijal u našoj sredini. Poseban kvalitet ovog dela je svestranost sagledavanja nekoliko problema, kao što su razvoj ideja o pozorišnom prostoru, tipologija pozorišnog prostora i kritička analiza objekata savremene pozorišne arhitekture. Autor s mnogo razloga daje pregled pozorišne arhitekture u Evropi, od grčke i rimske klasike, preko renesanse u Engleskoj i Italiji, baroka u Italiji i Francuskoj, pozorišta XVIII i XIX veka, do modernih ideja. Tako pripremljene, on nas privodi idejama koje porađa moderna, idejama o scenskom prostoru umesto o scenskom dekoru, idejama koje i danas u teatru traže svoju kreativnu primenu. Studiozan višegodišnji rad na prikupljanju materijala, dokumenata, arhitektonskih planova i programa, a naročito ilustracija, podvrgnut je rigoroznoj tipologiji zarad ustanovljavanja geneze i samosvojnosti fenomena koje autor razmatra. Polazeći od teorije i uz odgovarajuću analizu dr Dinulović u ovoj knjizi izlaže materiju u apartnom trojedinstvu: enciklopedijskim, istorijskim i kritički problematizovanim postupkom. Ova knjiga dragocen je i u nas jedinstven doprinos kreativnom razumevanju interakcije arhitekture i pozorišta, fizičke kuće i prostora za predstavu i gledaoca. Autor s posebnom pažnjom upoznaje čitaoce s reformatorima koji predstavljaju ključnu kariku u razvoju modernog mišljenja o pozorišnoj arhitekturi. Knjiga je opremljena bogatim i iscprnim indeksom, napomenama, bibliografijom i ilustracijama.