Aretai и Virtutes: о вредносним представама и идеалима код Грка и Римљана

Временски распон античке историје у којем Карл Јоахим Класен истражује настанак, концепцију и значење основне етичке норме – врлине – у антици обухвата неких дванаест векова, од Хомера до Клаудијана. У наше време глобалних и огромних друштвених, политичких, па нужно и културних и етичких промена, поставља се у оштром облику питање моралног човека данас, његових стандарда, циљева и идеала. Тешко би се могао навести данас аутор чији бисте избор врлина желели да следите, ако их уопште систематски неко и описује. У празној, тако често коришћеној флоскули у политичком и јавном животу да је „поремећен систем вредности“ и да треба „следити европске вредности“, обично уопште није могуће формулисати које су то вредности, које врлине улазе у неки евентуални систем, како се и које вредности као „европске“ односе према домаћим, за које није мање сигурно које су и како их одредити. Едукативна вредност тако расплинутих схватања практично је равна нули. Студије професора Класена су утолико драгоценије и неопходније.