Антологија руске духовне прозе

УВОД

Живот без светости је прва велика несрећа нашег времена.

Наш живот се лишава светости неприметно. Каткад ми, чак и не посумњамо у време када и као то тачно почне да се догађа: ми, некако, заборављамо на то, апсолутно не мислећи на опасност и, одједном – све је готово. Многи од нас то и не примете. Ако нагло примете, онда се ишчуђују чак и жале, јер нико то није хтео и устеже се да призна кривицу. Кривица се, међутим, управо и састоји не у делању, већ у занемаривању и запуштању: нисмо умели, нисмо хтели у себи да однегујемо нешто супротно ономе што нас је задесило – духовну пуноту и дубину живљења …