Антологија новије српске лирике

Антологија новије српске лирике (1911) је јединствено дело српске књижевности прве половине 20. века и представља књигу поезије састављену по строго естетским критеријумима, у којој су пробране најлепше песме 19. и прве деценије 20. века. Ова збирка је, како је истакао њен састављач, настала управо из жеље да се на једном месту нађу најлепше песме српске књижевности романтизма, реализма и модерне, почев од најлепших стихова Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, преко Војислава Илића до Јована Дучића, Милана Ракића и Стевана Луковића.