Antička miturgija: žene

„Babbo, sei un mito“ Laura.
Čitulju sa ovim tekstom videla sam na tabli za čitulje male crkve izvan gradića San Severino, u provinciji Marke u Italiji, septembra 2009. Kćerka Laura obaveštava svakoga ko pročita čitulju, kao i svog umrlog oca, da je postao mit! Time što je umro, kvalifikovao se za mit.

No to nije jedino tumačenje: mogućno je da je Laurin otac i pre smrti bio mit, i da ga posle smrti treba na to podsetiti, ili da to nije znao, i da ga sada, poslednji put, treba obavestiti. U svakome slučaju, smrt je najvažniji, možda jedini uslov ulaska u mit – ali je za ulazak neophodna pomoć onoga koji objavljuje i legitimiše ulazak u mit. Obaveštač, legitimator je dakle glavno lice u stvarnju mita. Laurina intervencija je ključna ako mit razumemo kao svakodnevne postupke sa sećanjem, u kojima pojedinac ima punu slobodu i nikakvne nametnute kriterijume. U svakome slučaju, antropološki podatak odgovara ishodištima važnih škola učenja o mitovima i mitologiji, pre svega dva autora koja smatram svojim glavnim učiteljima mitologije, Rolana Barta i Žan-Pjer Vernana. (iz uvoda)