Античка филозофија

Где се рађа прва филозофска мисао? Да ли је колевка западне цивилизације уједно и колевка филозофског облика мишљења?

Може ли се изрекама мудраца овековечених у мермеру приписати филозофски статус, или су корени филозофије у настојању првих физичара (филозофа природе, или физиолога) да објасне свет и схвате природу? Ко су били велики грчки филозофи који су обликовали данашњу филозофију?

Овим питањима бави се Жан-Пол Димон у књизи која представља синтезу основних знања из античке филозофије (од њених корена, па до краја античког света), и која је незаобилазно полазиште за сваког ко жели да крене путем откривања “који проблеми највише завређују пажњу духа у његовој тежњи да кроз несталну појавност и променљиво лице ствари досегне суштину, односно њихову истину”.



„За нас, медитеранце по култури, античка филозофија је исто што и грчка филозофија. Од ње смо, наиме, научили који проблеми највише завређују пажњу духа у његовој тежњи да кроз несталну појавност и променљиво лице ствари досегне суштину, односно њихову истину. Њој дугујемо и прве поуке о врилини које је наша цивилизација могла да прихвати, и у њој, најзад, налазимо најснажније корене нашег класичног хуманизма".