Анте од Југославије – Сећања на последњег премијера 2. издање

Књига о Анти Марковићу и (пост)Југославији Рушењем Анте Марковића 1991. означен је крај свих позитивних тековина и старог и новог света и ушли смо у вртлог декада проблематичне транзиције и хибридне демократије. Пророчанство Анте Марковића из децембра 1989. се нажалост остварило и ми га живимо већ три и по деценије: „Заблуде ћемо плаћати сиромаштвом, тровањем духа и положајем далеке периферије Европе“. – Роберт ЧОБАН У Петровићевој књизи о Марковићу и (пост)Југославији, истичу се и Иван Ђурић, Милан Панић, Весна Пешић (као и Киро Глигоров, Милан Кучан и Богић Богићевић) и многе друге фигуре оне другачије Србије. Наравно, и Слободан Милошевић, Фрањо Туђман, Добрица Ћосић, Радован Караџић, Вељко Кадијевић и небројени остали креатори нашег слома. Наиме, регистар имена у књизи садржи преко 800 личности. Међутим, важно је напоменути да је „природњак“ Петровић у својим сећањима настојао да буде крајње објективан, иако емотиван. Пажљиво је користио историјске и медијске изворе, стенографске и друге белешке, што ову књигу чини и необично важним документом о нашим „годинама расплета“, а заправо државног распада и друштвеног слома. На пример, Петровић детаљно описује оснивачку Скупштину Савеза реформских снага за Србију, те митинге и предизборне промоције реформиста (новембар 1990), као и подршку Европског парламента и светских политичара Марковићевим реформама (март 1991). Искрено, свака част Зорану Ђинђићу и многим другим (неуспешним) реформаторима у судару са нашим дубоким друштвом, али „Анте од Југославије“ остаје помало заборављени камен-темељац те крупне, тешке и стране речи – реформе. Алексеј КИШЈУХАС