Нандор Гион у својим текстовима презентује богати материјал из локалнсе историје, културне историје, етнографије, овековечава празноверје, народне методе лечења и народне обичаје из Србобрана.
Гион је теме за већину својих дела српео из родног краја, једног малог источноевропског предела Бачке. Место где се дешава радња Анђеоског весеља је периферија малог бачког села окруженог гробљима, речицама и пашнјацима; то је свет одвојен од осталог дела села. (На основу локалног контекста може се претпоставити да се ради о његовом родном месту Србобрану, али се назив места у тексту не конкретизује.)
Дело Анђеоско весеље чини седам приповедака/поглавља, чија композиција следи модел Прича из хиљаду и једне ноћи. Као да је Нандор Гион њен мото узео из источњачке збирке прича.
Спона међу причама збирке јесу деца која иду од куће до куће и преносе Анђеоско весеље. Наратор се присећа када је пао велики снег, а он је са пријатељима певао божићне песме становницима улице. Током певања им се штошта дешавало, постајали су сведоци животних збивања становника своје околине, а материјал ових доживљаја сачињава радњу приповедака. Наратор је и сведок и активни учесник догађаја о којима прича. (извод из рецензије).
