Анђео у стакленику

Поезија Љубинка Јелића увелико поседује препознатљивост. То смо могли утврдити у десетак његових песничких књига, досад објављених и непорециво сазданих, у непрестаној тежњи, за поетичким принављањем, посебно у ослобађању језичке заиграности изван станардизоване форме, блиске традиционалном народном певању и романтичарском искуству. Ту особеност налазимо и у овој његовој песничкој књизи која делимично има извесне заснованости у појединим песмама, раније објављеним, првенствено у тематско-мотивском кругу посвећеном љубави – том свевременом животодајном еликсиру…
(Радомир Андрић)