Александар Аца Степић : нека живе песме моје

Александар Аца Степић са својим ансамблом обишао је пола света. Као врсни хармоникаш и шеф оркестра наступао је од Немачке, преко бившег Совјетског Савеза, до Кувајта. Пратио је само најбоље: Силвану, Лепу, Тозовца, Наду Мамулу, Сафета Исовића, Шабана Шаулића, Ђорђа Марјановића, Кићу Слабинца, Јосипу Лисац...
„Вечерас заједно”, „Песма лета”, „Златни гласови”, само су неки од познатих музичких каравана у којима је учествовао. Компоновао је много хитова, снимио је око осам стотина песама и двадесетак кола.
На његова врата закуцали су многи певачи у потрази за добром песмом. Нарочито они млади, тек жељни успеха и славе. Жељни да закораче на велику сцену. Ценили су његову искреност, професионализам и одговорност.
Захваљујући Степићу своје прве хитове снимили су Зоран Калезић, Сава Радусиновић, Весна Змијанац, Милена Плавшић, Мира Барјактаревић, Асим Бркан, Миланче Радосављевић, Звезда Цеклић, Петар Грубић и многи други који су се тек приближавали степеницама које воде ка врху.
На естради никада није било лако. Доносила је славу, аплаузе, популарност, али и сузе, неуспехе, тугу, непријатности. И руже и трње. Аца Степић је, захваљујући свом особеном карактеру, коректности према колегама, својој смирености и умећу да и у највећем успеху увек остане чврсто на земљи, омогућио себи дуго трајање и стално напредовање у каријери. Прелазио је степеницу по степеницу, лагано али сигурно, и увек је ишао напред. У томе му је помагала и несебична посвећеност каријерама младих певача, а исто тако и хуманитарним акцијама у којима је радо учествовао.
„Млађима сам увек помагао јер сам схватио да ће моја каријера композитора имати сврхе само ако буде усмерена на откривање младих талената. Неке моје колеге су компоновале искључиво за популарне певаче, нису се много трудили око почетника. Наравно, и ја сам писао песме и за познате, али сам био један од ретких који су веровали у младе снаге. Догађало ми се и да отворено кажем онима за које видим да немају талента „да се не заносе и не губе време”. Тако је боље и за њих и, колико знам, нисам никада погрешио у процени.”
Зато су за њега колеге и новинари који су пратили естраду говорили да је открио многе музичке таленте, а „никога није срушио”. Многима је помогао да се афирмишу, а никог није довео у заблуду, па су га певачи оног доба поредили са још једним познатим Александром (Кораћем). Оно што је у забавној музици био Александар Кораћ, истицали су, то је у народној Александар Степић!