Alamut

Alamut je istorijski roman, delo slovenačkog pisca Vladimira Bartola. Prvo izdanje štampano je 1938. godine, a slavu je stekao tek sedam decenija kasnije, kada je došlo do sukoba sa islamskim svetom (9/11, napadi u Madridu i Londonu). Tada je knjiga pokazala istorijsku problematiku i svoje vizionarstvo.

Hasan ibn Sabah, verski vođa ismailita, u srednjovekovnoj utvrdi Alamut – čija je neosvojivost poprimila legendarne dimenzije – oformio je skrivene vrtove i u njih uveo odabrane učenike alamutske versko-militarne škole. U tim posebno uređenim i raskošno ukrašenim vrtovima, pod dejstvom hašiša i u okruženju devojaka iz harema, mladići su zapadali u opsenu da se nalaze u samom raju. Kasnije, po povratku u život duhovnog i ratničkog usavršavanja, bili su spremni da slepo slušaju naređenja glavara ismailita, ne bi li ponovo zaslužili odlazak u dženet. Njihova bezuslovna odanost učinila ih je asasinima – ubicama kojima je izvršavanje naredbi Hasana ibn Sabaha bilo važnije od samog života. Hasan je lik kakav se u književnosti retko sreće, prevashodno jer su njegovi ciljevi i načini njihovog ostvarivanja radikalni, nesvakidašnji a opet tako ljudski i mogući. Jer, čovek je biće koje neretko želi nedohvatno, nemoguće, iznova sebe iznenađujući do koje mere i kakvim pristupima tom nemogućem može da se približi. Upravo je takva i životna misija Hasana ibn Sabaha – on nastoji da osvoji neuporedivu versko-političku moć.