ЏАМИЉА
Ето поново стојим пред том омањом сликом са једноставним рамом. Сутра ујутру треба да путујем у аул, и дуго и пажљиво посматрам ту слику, као да ми она може пожелети све најбоље пред пут.
Ту слику још никад нисам излагао на изложбама и не смао то, чак сам настојао да је склоним што даље, кад би ми долазили рођаци из аула. Нема у њој ничега, чега би ме било срамота, али то ни издалека није пример праве уметности. Она је обична, као што је обична земља приказана на њој …