Агенција за безбедност духа

Књига је потпуно заокружена, носи набој који има Галебова стена Жила Сандоа, снажна је у путописном доживљају као Момов Агент Ашенден, пикторијелна је као да је филмски редитељ узео зналачки да пише предложак за моћан филм, овде је јасно да видим Пазолинија,Висконтија, Фелинија...бриљантну италијанску школу Уметности...

Иако је аутор тежило Његошу, у поетским моментима књиге, судбина му је ипак руку водила ка Витмену и његовом поетско-философском захвату за Будућности, освајању Треће димензије, захвату за општеприхваћеном генерализацијом...и то не само хоризонталном-ововременом , већ и оном битнијом која куца на врата неба и отвара их, некада уз бонвивански: цноцк...цноцк, а некада, Богме ,и добро одмереним ударцем ноге...Бог воли умне, жестоке: студене и ледене (млачне не). Бог, читај: најузвишенији Књижевник, Сликар, Кипар, Композитор, Редитељ...воли оне у чијем се делу може пронаћи-самопрепознати.

Хоћу да кажем да сам у књизи “Агенција за Безбедност Духа” осетио, не као честице, већ као струју, као логички вектор, то о чему пишем у претходним редовима. Ова књига има Бога и Бог има ову књигу. Браво.

Стеван Бошњак