77 минијатура љубави и смрти

Рукопис поезије Светозара Матића „77 минијатура љубави и смрти“ представља збирку рефлексивне поезије с лирским наносима која, како се из наслова види, тематизује два највећа мотива у књижевности – ерос и танатос, претапајући их у јединствено ткање. Наиме, у збирци су присутне оне текстуалне нити које на површину износе било еротичку или танатичку страну језика.

Поетичка тананост, склупчана у 77 минијатура, напослетку чини књижевно дело које је, иако начелно сведено на два основна мотива, проширено и на друге уметности, те укупно животно искуство. Њиме су у збирци обухваћени најразличитији чулни утисци: на страни љубави су плаветнило, море, Лисабон и носталгија, док су, с друге стране, смрћу обојени стихови о старењу, пропадању, тмини, ноћним огреботинама...

Метода преливања једног у други мотив певања говори о порозности текста кроз који се помаљају велике метафизичке теме: истине, лажних смрти, илузија и варљивих сећања. Умеће „смештања” великог у мало, дијалектичко преливање смрти у живот, као и обратно, основна су карактеристика ових стихова који призивају на промишљање онога што нам је наизглед блиско и доступно, а језички је, заправо, недокучиво.