2091: Bilo bi jednom u Jugoslaviji

Aprila 2091. serija ubistava potresla je Jugoslaviju i pokrenula lanac događaja koji su iz osnova izmenili fiziopolitičku sliku sveta. Tzv. Aprilska kriza, u okviru koje je Ozna izvela Operaciju »Alija«, čime se bavi ovaj prvi deo Kvazianonimusove »Duologije«, uvodna je faza te velike priče. Identitet Kvazianoanimusa možda bi bio najinteresantnije otvoreno pitanje solarijanske književnosti — kada ne bi bilo onog vezanog za sâmu Aprilsku krizu. Naime, nijedan drugi historijski roman ne bavi se time, sem ovog neobjavljenog u svoje vreme i sasvim slučajno otkrivenog tokom arheoiskopavanja na starom centroračunaru Evropa-Kapitalisa. Zbog čega? Niko ne zna.

Aprila 2091. serija ubistava potresla je Jugoslaviju i pokrenula lanac događaja koji su iz osnova izmenili fiziopolitičku sliku sveta. Tzv. Aprilska kriza, u okviru koje je Ozna izvela Operaciju »Alija«, čime se bavi ovaj prvi deo Kvazianonimusove »Duologije«, uvodna je faza te velike priče. Identitet Kvazianoanimusa možda bi bio najinteresantnije otvoreno pitanje solarijanske književnosti — kada ne bi bilo onog vezanog za sâmu Aprilsku krizu. Naime, nijedan drugi historijski roman ne bavi se time, sem ovog neobjavljenog u svoje vreme i sasvim slučajno otkrivenog tokom arheoiskopavanja na starom centroračunaru Evropa-Kapitalisa. Zbog čega? Niko ne zna.

Elena Marija Teodora Raonić-Pase, Pelagićki književni list (2998)
Knjiga koja mi je obeležila detinjstvo — pamtim jutro kad mi ju je otac napravio. Živeli smo u kosmogradu Markes-uz-Kalisto. Domobot je spremao doručak, majka je s mojim mlađim siblinzima igrala »žbuke« u salonu, iza oca su kroz prozor svetlucale srebrnaste pege naše lune [...] Mlada osoba ne može poželeti boljih heroja od komesara Miloša Vukotića, Urške, Plečnika, i ostalih likova ovog romana...

dr Vasilika Elektra Obst-Palijade, Mediteranski herald (2883)
Čudna je mešavina historiografije, jugonacionalizma i reakcionarnog utopizma ovaj roman […] Sećam se da smo na Gor-Hajdelbergu često debatovali o pitanju Kvazianonimusova rasizma — na tom univerzitetskom kosmosvetu veliku smo važnost tada tome pridavali. Sad mi se to čini kao sasvim beznačajno. »Duologiju« sam pročitao šest puta, sâmu »2091« sedamnaest. Kad zađeš duboko u svoje treće stoleće, ništa ti drugo nije važno.

Milananđelo Sendeni-Febović Teragogolj III, Jutarnja zvezda Ganimeda (2769)
Квазианонимус је псеудоним непознатог писца, вероватно из XXIII. векa, који је иза себе оставио необјављену »Дуологију«, коју чине романи »2091: Било једном у Југославији« и »2092: Било једном на Бившем Западу«. Ивична већина хисторичара књижевности идентификује га као Акса Бетлен-Бетађурђића (2183—2308), док као најбољи алтернативни кандидат фигурира Едуард-Бернард Млакар (2199—2296).