11:52

Афоризми за преживљавање

Сатиричар Нинус Несторовић неодољиво подсећа на оно дете из Андерсенове бајке Царево ново одело. Међу онима који мудро ћуте, он упорно понавља да је цар го, не разоткривајући, притом, само царску голотињу. У својим најбољим афоризмима, Несторовић свима нама подмеће оно неумољиво Гогољево огледало, не штедећи ни нас ни себе. Сатиричар неумољиво подсећа оне који се теше релативизујући и истину, и морал, и правду да увек, и у слепој улици постоје прозори иза којих неко гледа, види и памти и говори, спасавајући своју и нашу душу, јер: „Ако је улица слепа, прозори у њој сигурно нису.“ – Љиљана Пешикан-Љуштановић

Најтеже је изражавати се кратко и јасно. И кад је само једна мисао у питању, а камо ли кад их је више у једној реченици. То је већ посебна вештина, могло би се чак рећи – магија. Када су те мисли вишезначне, то је већ уметност, а ако су још и паметне, то је и филозофија. Е, то су афоризми. Па сад ти буди паметан и напиши нешто смислено о књизи афоризама, а да не буде сувишно и досадно. Срећом, реч је о афоризмима Нинуса Несторовића, у којима је већ све речено на начин да, не само да нема потребе, него ни места, да се било шта додаје, још мање објашњава. – Миле Исаков

Да ли је афористичар непријатељ своје земље? Таман посла. Никада! Игром речи, они су бранитељи свог народа. Показују и неке друге стране медаље у речима чији их аутори скоро па никада нису свесни. У супротном, афористичари не би имали шта да раде. А то би, тада, била огромна грехота. Не бисмо имали никога да нам пуни батерије да, макар и са киселим осмехом, идемо из дана у дан, из битке у битку.

Нинусу Несторовићу моја огромна захвалност што има таленат, умеће, храброст, смелост, што води рачуна о нашем менталном здрављу. – Жозеф Иван Лончар

Нинус није могао да нађе бољи наслов за своју седму књигу афоризама које је писао у овим горким временима, као створеним за људе који се баве његовим послом. Јер, не знају само студенти када их у било које доба ноћи пробудиш колико је сати, знамо и ми остали.

А знамо и све ово на шта нас Нинус подсећа: да чудовишта у бајкама имају три, а у стварности само једну главу; да су сви важнији путеви у Панчеву проходни осим оних дисајних; да напуштени пси рата лутају светом тражећи новог господара; да су продали злато и литијум али не и иловачу, јер њу чувају за нас… И још много тога. Чекам Нинусову осму књигу којој ће неки други сат и минут дати наслов.