Човеку не можемо да завиримо у душу, али у дух можемо – кроз анегдоте, приче о томе како је дух победио време, тугу, завист, љубомору... људе, постајући већи и стварнији од живота. Анегдота је концентрован карактер једне личности, начин на који говори, образац по којем мисли. Нема краће и ефектније прозне форме у којој можемо да видимо све: време и човека у времену и међу другим људима. Оно што остаје после живота, по чему нас памте и због чега нас спомињу. Ово нису приче о духу, већ је дух испричао приче о људима.