Веронаука у кући: православна верска читанка, 15. допуњено издање

Уместо предговора

НЕ ПРИХВАТАЈТЕ СВЕТ БЕЗ БОГА
Најбоље би било да човек никада није поставио питање: има ли Бога? Без тога питања могао је да сачува свој природни положај у односу према свету и Богу. Овако, када га је већ поставио, упустио се у мучно трагање за некаквом истином коју би хтео да поседује, исто онако као што поседује свој стан, свој врт, свој аутомобил итд. Како то никад није било могуће, нити ће бити, човек је све шире и шире отварао врата сумњи у све оно што лично није могао да стави под опит. Тако је дошло до помућених представа о Богу, свету, свести, моралу итд., што је изазвало колебљив став према свему што претпоставља духовност и моралну опредељеност. Тиме је уображен човек замислио горде утакмице са Богом. Пошто је већ замислио свет без Бога, одмах је покушао да постави себе на Његово место, што је Достојевски изразио познатом изреком: „Ако Бога нема, онда сам ја Бог”. Из такве тврдње је следовало убеђење да је човек слободан у свему што ради, јер је себе ослободио апсолутног Судије. Но, и то је једна од опојних човекових самообмана, јер је немогуће замислити неограниченост слободе по људској мери и природи. Једна неограничена слобода би атаковала на другу неограничену слободу, па би дошло до невиђеног обрачуна и самоуништења. Неограничену слободу је могуће развијати само у апсолутном добру.

У интересу нашег природног положаја у свету и душевне равнотеже, корисније нам је и потребније да себи и не постављамо питање о постојању Бога, него да то прихватимо вером као најнеопходнију стварност и најдражи дар. На такву помисао нас наводи све оно што видимо и све што осећамо.

Само наше постојање - зар није чудо над чудима?! Постојање свега у свим својим величанственим видовима - зар није чудо Божје?!

Безброј видљивих и невидљивих светова, чије се силе и пространства једва могу замислити - зар није чудо Божје?!

Може ли се претпоставити да над свим планетама и сунцима, над свим животима и лепотама, над свим добротама, жртвама и љубавима - царује неко случајно бунцање природе?! - Не, никако.
Логичније је ипак веровати да над свим величанственим појавама стоји свемогући Бог, Творац
света видљивога и невидљивога, Творац неба и земље и свега што је на небу и на земљи. Отац наш небески.

Кад ништа друго не би наводило човека на помисао о Богу, било би му довољно постојање свести и мисли. Како је само величанствена свест у овој бесвесној материји. Сама по себи она сведочи о савршено свесном бићу - Богу.

Својом мишљу човек путује бесконачним пространствима свемира, и то неупоредиво брже од било које природне појаве. Мисао превали безброј светлосних година у једном трену. Она путује једнако лако у будућност као и у прошлост. Пред њом су границе простора и времена - куле од карата. Мисао је отисак Божје безграничности и вечности у нама. Њоме сазнајемо себе, препознајемо Бога у себи и сазнајемо тајне Божјега света. Мисао је говор душе о Богу. Све појаве у свету које човек мисаоно обрађује, сведоче о постојању једног савршено мисаоног бића које уређује свет - о Богу. Целокупно духовно стваралаштво прати мисао о Богу као о вечно присутном бићу у свему што је мисаоно.

Сва дела која човек вреднује као добра или рђава, праћена су мишљу о присуству Божјем као апсолутног Судије. У свему што човек ради, мисли и осећа, кроз целу историју - присутна је мисао о Богу као што је Сунце присутно у развоју нежне

Није никаква слепа сила на почетку свега створенога, него свемогући Бог, као што Библија својим првим стихом каже: У почетку створи Бо1 небо и земљу (1 Мој 1, 1). Не знамо, заиста, зашто и јкако уопште неки могу да прихвате свет без Бога.
Као „природну смрт”.

За нас хришћане, сведочанства о Богу која су нам дата у Библији, неприкосновена су и ничим се не могу заменити.

У Библији је све речено: да је Бог Творац, да је добар, да је свети, да је праведан, да воли свет и да га је из љубави створио. С таквом представом о Богу ми прихватамо своју улогу у свету и трудимо се да живимо по вољи Божјој: у пуној доброти, љубави и радости. Трудимо се да живимо у осећању блискости са Богом, коме се у молитви обраћамо - „Оче наш”! Нама је јасно зашто нам је смрт неприродна - зато што ми личимо на бесмртнога
Бога, нашег Творца.

Кад осетимо ту присност односа између себе и Бога, научићемо да живимо прави живот, живот под благословом Божјим. Онда нам неће бити потребни никакви спољни докази о постојанг Божјем. Тада ће Бог у нама сведочити о себи. Неверни апостол Тома, додирнуо је Тело Васкрслог Христа. И сада више нема извине сумњалицама, маловернима.

САДРЖАЈ

БОГ, 9ШТА ЈЕ БОГ, 9
ПУТ БОГОСПОЗНАЊА, 12
Природни пут богопознања, 12
Натприродни пут богопознања, 14
БОЖЈЕ ОТКРИВЕЊЕ О СТВАРАЊУ СВЕТА И ЧОВЕКА, 16
Стварање света, 20
Невидљиви свет, 22
Стварање првих људи, 23
ПРВИ ЉУДИ У РАЈУ, 24
ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ, 26
КАИН И АВЕЉ, 29
ПОТОП, 31
О ПОБОЖНОМ АВРАМУ, 35
ПРОРОЦИ, 39
ОЧЕКИВАЊЕ СПАСИТЕЉА, 42

ПРАЗНИЦИ, 47БОЖИЋ, Припрема за Божић, 48
Детињци, 50
Материце, 51
Оци, 51
Туциндан, 52
Бадњидан, 53
Бадњачка вечера, 58
Положајник, 62
Чесница, 63
КРШТЕЊЕ ИСУСА ХРИСТА - БОГОЈАВЉЕЊЕ, 70
Богојављенска водица, 73
ХРИСТОВА НАУКА, 73
ВРБИЦА, 75
СВЕЧАНИ УЛАЗАК ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ, 77
ВЕЛИКИ ПЕТАК, 80
ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - ВАСКРС, 85
Васкршња јаја, 94
Васкршњи тропар, 95
ВАЗНЕСЕЊЕ ХРИСТОВО - СПАСОВДАН, 96
СИЛАЗАК СВЕТОГА ДУХА НА АПОСТОЛЕ - ДУХОВИ - СВЕТА ТРОЈИЦА, 98
Духовско зеленило, 101
ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 104
КРСТОВДАН, 107
РОЂЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ – МАЛА ГОСПОЈИНА, 109
ВАВЕДЕЊЕ, 111
БЛАГОВЕСТИ, 112
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ, 113
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА, 116

О ЦРКВИ, 119 ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ, 120
РАД СВЕТИХ АПОСТОЛА, 122

КАКО СЕ ПОНАШАТИ У ЦРКВИ, 132 КРСНИ ЗНАК, 134
МОЛИТВА, 137
МОЛИТВА ГОСПОДЊА ОЧЕ НАШ, 142
СИМВОЛ ВЕРЕ, 145
ТРЕБА ЖИВЕТИ У ЦРКВИ И СА ЦРКВОМ, 150
БОЖЈИ ЗАКОН, 151
ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ, 151
ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ, 152
БЛАЖЕНСТВА, 154

СВЕТЕ ТАЈНЕ, 165 СВЕТА ТАЈНА КРШТЕЊА, 166
Кумство, 170
Значај Свете тајне крштења, 172
Име новокрштенога, 174
СВЕТА ТАЈНА МИРОПОМАЗАЊА, 175
СВЕТА ТАЈНА ПОКАЈАЊА, 177
СВЕТА ТАЈНА ПРИЧЕШЂА, 180
СВЕТА ТАЈНА БРАКА, 182
СВЕТА ТАЈНА ЈЕЛЕОСВЕЂЕЊА, 186
СВЕТА ТАЈНА СВЕШТЕНСТВА, 187
СВЕТА ЛИТУРГИЈА, 190
Нафора, 195

МОЛИТВЕ ЗА УПОКОЈЕНЕ, 197 Задушнице, 199
Читуље, 201
Парастоси, 202

СРБИ И ХРИШЋАНСТВО, 205ПОКРШТАВАЊЕ СРБА, 205
Златно доба Немањића, 207
ДОБИЈАЊЕ САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 209
СВЕТИ САВА, 214
СРПСКИ МУЧЕНИЦИ, 221
За Крст Часни и слободу златну, 221

СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ДОМ, 239КРСНА СЛАВА, 241
Славска водица, колач, свећа, жито, вино, 246
МАЈКАМА, 252
ОЧЕВИМА, 257
САВЕТИ И УПУТСТВА, 258
Завет, 258
Аманет, 259
Заклетва, 259
Клетва, 260
Врачање, 260
Ношење медаљона, крстића, иконица, 261
Поклоничка путовања - хаџилуци, 262
Однос верника према секташима и припадницима друге вере, 263
Однос верника према безбожницима, 264

УСТРОЈСТВО СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 266ОРГАНИЗАЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ, 268
Грб, 268
Застава, 269
Језик и писмо, 269
СТЕПЕНИ ЈЕРАРХИЈЕ У ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ, 272
ЈЕРАРХИЈА ХИРОТОНИЈЕ (РУКОПОЛОЖЕЊА), 272
Епископски степен, 273
Презвитерски чин, 274
Ђаконски чин, 278
ЈЕРАРХИЈА ЈУРИСДИКЦИЈЕ (УПРАВЕ) И ЦРКВЕНА ОДЛИКОВАЊА, 279
1) Јерархија јурисдикције у епископском чину, 280
Митрополит, 280
Патријарх, 281
2) Степен и одликовања у презвитерском чину, 282
Право ношења црвеног појаса, 282
Звање протонамесника, 283
Протојереј, 283
Протојереј-ставрофор, 285
3) Одликовања и степени у ђаконском чину, 286
Право ношења црвеноg појаса, 286
Протођакон, 286
4) Степени и одликовања свештенства монашког реда, 286
Синђел, 287
Протосинђел, 287
Игуман, 288
Архимандрит, 288
5) Степени и одликовања ђакона у монашком реду, 289
Право ношења црвеног појаса, 289
Архиђакон, 289

ПРАВОСЛАВНИ СВЕТ, 291ПОМЕСНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, 291
Константинопољска, Цариградска или Васељенска Патријаршија, 291
Александријска Патријаршија, 294
Антиохијска Патријаршија, 295
Јерусалимска Патријаршија, 297
Руска Православна Црква - Московска Патријаршија, 298
Руска Загранична Православна Црква, 300
Архиепископија парохија руске традиције Западне Европе, 302
Украјинска Православна Црква, 304
Белоруска Православна Црква - Егзархат, 304
Православна Црква Молдавије, 305
Православна Црква Латвије, 305
Православна Црква Естоније, 305
Српска Православна Црква - Пећка Патријаршија, 306
Румунска Православна Црква, 309
Бугарска Православна Црква, 311
Грузијска Православна Црква, 312
САМОСТАЛНЕ ЦРКВЕ, 313
Кипарска Православна Црква, Грчка Православна Црква - Јеладска Архиепископија, 314
Пољска Православна Црква, 315
Православна Црква Чешких земаља и Словачке, 315
Финска Православна Црква, 316
Синајска Архиепископија, 317
Православна Црква Америке, 318
Јапанска Православна Црква, 319
Албанска Православна Црква, 320
Кинеска Православна Црква, 321
ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ У ХРИШЋАНСКОМ УЧЕЊУ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, 322
Филиокве, 323
О безгрешном зачећу Пресвете Богородице, 324
О папској непогрешивости, 325
О Светим тајнама, 326
Папске индулгенције, 327

СЕКТЕ, 330Адвентисти (суботари), 333
Баптисти, 337
Јеховини сведоци, 339
Православно - Старокатолички генерални викаријат светог Метода, 343
Покрет Харе-Кришна (Покрет за развијање „Кришнине свести”), 345
Трансцендентална медитација, 347
Шри Чинмој покрет, 348
Ошо Рајнеш, 349
Бихарска школа јоге, 349
Розенкројцери (Међународна школа Ружиног крста, седиште у Земуну), 350
Њу Ејџ - Ново доба, 350
Сатанисти, 351
ЛАЖНИ ПРОРОЦИ, 353
Деда Милоје, 353
Милојко Креманац, 354
Видовњаци, 354
Астролози, 355
Биоенергетичари и надрилекари, 356

О ДРУГОМ ДОЛАСКУ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, 359ЗАГРОБНИ ЖИВОТ, 359
СМРТ ТЕЛА И БЕСМРТНОСТ ДУШЕ, 360
ВРЕМЕ И ЗНАЦИ ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ, 362
ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ, 365
СВЕОПШТИ И ПОСЛЕДЊИ СУД, 368
ВЕЧНИ ЖИВОТ, 372