Играјући улогу живота
Свестрани уметник Стефан Либерски својим романом
Велика глумица доноси нам историју пољског избеглице Марјана Кошановског, који долази у Белгију са својом физичком лепотом као једином имовином, без одређеног занимања и без идеје шта да учини са својим животом у новој средини. Случајни сусрет на платформи трамваја обележиће његов и живот младе Жаклине Буланже, ћерке богатог трговца – жене која се никада није потрудила да упозна саму себе читавог живота играјући различите улоге.
Попут Бернхардове
Сече шуме и
Велика глумица Стефана Либерског довешће у питање вредности самог друштва које све више постаје потрошачко и од стране самог аутора презрено, а уметност погрешна јер јој се смисао губи и постаје само кринка, варка и обмана без истинске лепоте и надахнућа.
„Сви су обожавали Жаклину Буланже, укључујући ту и Романове школске другове. Она је увек знала како да их обаспе претераним хвалоспевима и лепим речима. Билo јето као каква магија, она је имала формуле. Озбиљна лица, лепе плаве косе дигнуте у пунђу, она би се нагињала према њима и потпуно их усхићавала речима.“