Увод у логику и научни метод

Ово је један од најпопуларнијих универзитетских уџбеника логике и методологије науке у ХХ веку, дело из којег су училе генерације студената основних и постдипломских студија у САД, а код нас доживљава већ пето издање. На прегледан, разумљив и примерима богато илустрован начин читалац се уводи у најсложеније проблеме традиционалне и савремене логике и коришћења научних метода у разним областима научног истраживања. Овом издању је додата и библиографија радова на српском језику из области које се обрађују у књизи.


<б>САДРЖАЈ
Предговор (Светлана Књазева и Александар Крон), 9
Предговор аутора, 35

<и>И. Предмет логике § 1. Логика и вредност сведочанства, 38
§ 2. Потпуно сведочанство или доказ, 40
§ З. Природа логичке импликације, 42
§ 4. Делимично сведочанство или закључивање по вероватноћи, 48
§ 5. Да ли се логика бави речима, мислима или стварима, 51
§ 6. Употреба и примена логике, 56

ПРВИ ДЕО - ФОРМАЛНА ЛОГИКА
<и>ИИ. Анализа цтавова §1. Шта је став?, 59
§2. Традиционална анализа ставова, 62
§3. Сложени, прости и генерални станови, 75

<и>ИИИ. Релације између ставова §1. Могyће логичке релације између ставова, 82
§2. Независни ставови, 86
§3. Еквивалентни ставови, 87
§4. Традиционални квадрат супротности, 95
§5. Супротност ставова уопште, 98

<и>ИВ. Категорички силогизам §1. Дефиниција категоричког силогизма, 105
§2. Ентимем, 107
§3. Правила или аксиоме исправности, 107
§4. Опште теореме силогизма, 108
§5. Фигуре и модуси силогизма, 110
§6. Специјалне теореме и исправни модуси прве фигуре, 112
§7. Специјалне теореме и испранни модуси друге фигуре, 113
§8. Специјалне теореме и исправни модуси треће фигуре, 114
§9. Специјалне теореме и исправни модуси четврте фигуре, 114
§10. Редукција силогизама, 115
§11. Антилогизам или противречна тријада, 119
§12. Сорит, 122

<и>В. Хипотетички, алтернативни и дисјунктивни силогизми §1. Xипотетички силогизам, 124
§2. Алтернативни силогизам, 128
§3. Дисјунктивни силогизам, 129
§4. Редукција мешовитих силогизама, 130
§5. Чисти хипотетички и алтернативни силогизми, 131
§6. Дилема, 133

<и>ВИ. Уопштена или математичка логика §1. Логика као наука о врстама правилности, 137
§2. Формална својства релација, 139
§3. Логичка својства релација у неким познатим закључцима, 142
§4. Симболи: њихова функција и вредност, 143
§5. Рачун класа, 147
§6. Рачун ставова, 152

<и>ВИИ. Природа логичког или математичког система §1. Функција аксиома, 155
§2. Чиста математика - једна илустрација, 159
§3. Структурна идентичност или изоморфизам, 162
§4. Еквиваленција скупова аксиома, 166
§5. Независносг и непротивречност аксиома, 168
§6. Математичка индукција, 172
§7. Шта значи генерализација у математици, 173

<и>ВИИИ. Закључивање по вероватноћи §1. Природа закључивања по вероватноћи, 176
§2. Математика вероватноће илн рачун вероватноће, 182
§3. Интерпретације вероватноће, 189

<и>ИX. Неки проблеми логике §1. Парадокс закључивања, 198
§2. Да ли је силогизам петитио рринципии?, 201
§3. Закони мишљења, 206
§4. Заснованост логичких принципа у природи ствари, 210

ДРУГИ ДЕО-ПРИМЕЊЕНА ЛОГИКА И НАУЧНИ МЕТОД
<и>Х. Логика и метод науке, 213

<и>Xл. Хипотезе и научни метод §1. Прилика за истраживање и његова функција, 218
§2, Формулисање релевантних хипотеза, 221
§3. Дедуктивно развијање хипотеза, 223
§4. Формални услови за хипотезе, 227
§5. Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти, 235
§6. Улога аналогије у формирању хипотеза, 241

<и>XИИ. Класификација и дефиниција §1. Смисао класификације, 243
§2. Сврха и природа дефиниције, 244
§3. Предикабилије, 253
§4. Правила дефинисања, 257
§5. Деоба и класификација, 260

<и>XИИИ. Методи експерименталог истраживања §1. Типови инваријантних релација, 263
§2. Експериментални методи уопште, 267
§3. Метод слагања, 268
§4. Метод разлике, 273
§5. Комбиновани метод слагања и разлике, 276
§6. Метод заједничке промене, 278
§7. Метод остатака, 281
§8. Сажето излагање о вредности експерименталних метода, 282
§9. Учење о униформности природе, 284
§10. Мноштвеност узрока, 286

<и>XлВ. Вероватноћа и индукција §1. Шта је индуктивно расуђивање?, 289
§2. Улога подесних узорака у индукцији, 294
§3. Механизам узимања узорака, 300
§4. Расуђивање по аналогији, 301

<и>XВ. Мерење §1. Сврха мерења, 304
§2. Природа бројања, 305
§3. Мерење интензивних квалитета, 308
§4. Мерење екстензивних квалитета, 310
§5. Формални услови мерења, 312
§6. Нумерички закони и изведено мерење, 313

<и>ХВИ. Статистички методи §1 Потреба за статицтичким методима, 316
§2. Статистичке средње вредности, 317
§3. Мере дисперзије, 324
§4. Мере корелације, 326
§5. Опасности и грешке у примени статицтике, 329

<и>XВлл. Закључивање по вероватноћи у историји и сродним истраживањима §1. Да ли се у историји примењује научни метод?, 336
§2. Аутентичност историјских података, 339
§3. Утврђивање значења историјских података, 342
§4. Одређивање доказне вредности историјског сведочанства, 346
§5. Систематске теорије или објашњења у историји, 352
§6. Компаративни метод, 356
§7. Процењивање сведочанства на суду, 358

<и>XВИИИ. Логика и критичко процењивање §1. Да ли су вредновања изван логике, 362
§2. Морални судови у историји, 363
§3. Логика критичких цyдова о уметности, 366
§4. Логика моралних и практичних судова, 372
§5. Логика фикција, 377

<и>ХИХ. Грешке §л. Логичке грешке, 385
§2. Софистичка оповргавања, 389
§3. Злоупотреба научног метода, 391

<и>XX. 3акључак §л. Шта је научни метод, 400
§2. Ограничености и вредност научног метода, 408

<и>Додатак - Примери егзактног доказивања § 1. Шта се једним егзактним доказом утврђује?, 412
§2. Неки погрешни докази, 418

Вежбе, 422
Белешка о преводиоцу и предговарачим, 466
Избор литературе на српском језику, 468