U đul bašti : sevdalinka kao nematerijalno kulturno naslijeđe

Najbolju neformalnu odrednicu sevdalinke dao je jedan dečak: „Sevdalinka je ono kad moj babo pjeva i – plače !!!“
Ove pesme pre svega duboko tumače i svedoče jedno davno patrijarhalno doba, i oni koji su samo prošli pored takvog shvatanja i viđenja sveta, koji nikad nisu videli ljude koji žive po takvim moralnim normama i kodeksima, teško mogu da nađu zajedničku zlatnu nit koja bi ih spustila u rudnik zlata, esenciju vitalne i okrepljujuće energije koju nude ovi biseri duhovnog i duševnog stvaralaštva. To su nepresušni izvori (vrela), u kojima se napaja svaka ona duša koja ima sreću i strpljenje da do njih stigne.

Jer nekad su oni (izvori, pesme) za neke ljude nedostižni, nesaznajni, njihova čula su podešena na neke grublje i prizemnije talasne dužine.