Свети Владика Николај: Катихизис

Садржај
УВОД
О хришћанској вери уопште, 3
ГЛАВА I
Порекло и извори православне вере, 10
ГЛАВА II
Хришћанско православно исповедање вере, 22
ГЛАВА III
Седам светих тајни, 67
ГЛАВА IV
Старозаветни Божји закон, 89
ГЛАВА V
Нови Божји закон, 108
ГЛАВА VI
Православна црквена година, 143
ГЛАВА VII
О свештеним предметима, 150
Беседа О васкрсењу, 157
Кратко житије владике Николаја, 161


Увод
О ХРИШЋАНСКОЈ ВЕРИ УОПШТЕ

Шта је хришћанска вера?
Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопственим напорима.

Које су најважније тајне о бићу и животу о којима само Христос има право знање?
To су:

Тајна о невидљивим стварностима: о Богу, о анђелима, о људској души; Тајна о стварању света и његовом свршетку;

Тајна о непрестаном Божјем вођењу човека и човечанства одређеном циљу, a no Његовој премудрости и сили;

Тајна о човековом греху и паду и о његовом спасењу кроз богооваплоћење;

Тајна о царству Божјем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о правом путу који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи, према ближњем и према Богу.

Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу.

Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и философи покушавали да објасне ове тајне?
Јесу многи од њих. Али то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушаји свршавали претпоставкама и различитим теоријама чисто супротним једна другој.

У чему се онда састоји преимућство Христовог знања над њиховим?
У преимућству Христа као очевица. Он сведочи: «Ја говорим што сам видио» (Јн. 8,38), и опет: «И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човјечији који је на небу» (Јн. 3,13). Верским учитељима свога времена, Он је рекао: «Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овог свијета, ја нисам од овога свијета» (Јн. 8,23). Старешини израиљскомјерекао: «3аиста, заиста ти кажем да оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо» (Јн. 3, 11). И опет: «Ја сам хљеб који сиђе с неба» (Јн. 6, 41). И много другог из те области Он је говорио ауторитетом једног очевица о свим тајнама неба и земље, тако да су се људи дивили Његовој науци, јер «никада човјек није тако говорио као овај човјек» (Јн 7, 46).

Заиста, и у свакидашњем животу ми више верујемо очевицу него неком теоретичару или философу. Али постојали су и други верски учитељи који су тврдили да су своје учење примили од појединих анђела. И анђели су очевици великих тајни. Шта да мислимо о томе?
Тачно је да је понекад Бог слао своје анђеле појединим људима да их науче и да ру ководе њима. Али чешће су људи доживљавали лажна виђења, тј. зле духове приказане у облику анђела. Поред тога, Христов случај је сасвим друкчији. Њега нису учили нити Њиме руководили анђели. Напротив, Он је заповедао анђелским војскама и изгонио зле духове из људи. Анђели су Му служили, а демони су стрепили пред Њим.

Треба ли у овом случају да мислимо да је хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету?
Хришћанска вера се не би могла ни упоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је «религијом» у паганском смислу ове речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. ...