Autor: Jelena Lengold
Strana: -
► Ostali detalji

Jelena Lengold rođena je 1959. godine u Kruševcu. Do sada je objavila šest knjiga poezije, šest knjiga priča i jedan roman. Njene knjige su prevedene na brojne svetske jezike. Dobila je književne nagrade: Đura Jakšić, Biljana Jovanović, Žensko pero, Zlatni Hit liber, Jefimijin vez, kao i nagradu Evropske unije za književnost. Radila je kao novinar Radio Beograda, a zatim kao projekt-koordinator Nansenskolen humanističke akademije u Norveškoj. Sada je samostalni umetnik.

Bibliografija:
RASPAD BOTANIKE, poezija, Pegaz, 1982.
VRETENO, poezija, Nolit, 1984.
PODNEBLJE MAKA, poezija, Nolit, 1986.
PROLAZAK ANĐELA, poezija, Nolit, 1989.
SLIČICE IZ ŽIVOTA KAPELMAJSTORA, poezija, Prosveta, 1991.
POKISLI LAVOVI, priče, Srpska književna zadruga, Biblioteka Savremenik, 1994.
LIFT, priče, Stubovi kulture, Biblioteka Minut, 1999.
BALTIMOR, roman, Stubovi kulture, Biblioteka Peščanik, 2003;
Drugo izdanje, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2011.
VAŠARSKI MAĐIONIČAR, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2008, 2009, 2012.
PRETESTERIŠI ME, izabrane priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2009.
BUNAR TEŠKIH REČI, poezija, Arhipelag, Biblioteka Element, 2011.
U TRI KOD KANDINSKOG, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2013, 2014.
RAŠČARANI SVET, priče, Arhipelag, Biblioteka Zlatno runo, 2016.

Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija.
Ivan V. Lalić

Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj.
Mileta Aćimović Ivkov

Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči.
Dragana V. Todoreskov

Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama.
Gojko Božović

Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina 20. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja.
Dubravka Đurić

Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada.
Bojana Stojanović Pantović