Аутор: Жан Делимо
Страна: 428
► Остали детаљи

Важно је да најпре разјаснимо значење речи реформација, протестанти и противреформација. Прва је била у уобичајеној употреби крајем “средњег века”. Означавала је унутрашње прочишћење које је сваки верник морао да обави у себи да би хришћански свет био подмлађен, а нарочито преображаје у смислу сиромаштва и светости који су се очекивали од цркве. Али, после Лутера, реч реформација означавала је обнову цркве започету 1517. ван Рима, па и против Рима. У том је значењу употребљавамо и данас. Ипак пошто су се протестанти међу собом супротстављали, после лутеранске Формулације слоге духовни наследници Цвинглија и Калвина прогласили су себе за протестанте, да би се боље разликовали од лутеранаца. Вестфалским уговорима потврђено је овакво именовање које се, такође, одржало до данас.