Аутор: Љубивоје Тадић
Страна: 359
► Остали детаљи

Рукопис који сам срочио, повест на коју сам се одважио, пелен - чемер је моје истине, личне и јавне, поуздане, као што може бити сведочење једног учесника и очевица. Истина за коју не сматрам да ће бити и истина мога доба, јер то је мој доживљај света, решен да са себе никако не скидам гадилук и блато кроз које сам прошао. Тако неочишћен, каљав, са предумишљајем, покушаћу да успоставим свој унутрашњи свет, не бих ли се докопао и свог спољашњег света, који су се у Удесу распали свом дужом времена и простора, па их има, ето, и овде у Брдима.

Неопозиво ће сва имена, презимена и надимци бити истинити. Оно што сам само чуо, а сматрам поузданим, нагласићу нарочито. Ето, стигох, ногу пред ногу, овде у Брдима, до основних правила критичког издања мог живота, забавног и поучног штива, са трагичким елементима. Превише сам страствено прилазио мојим позивима и делањима, вери, литератури, филозофији, позоришту, политици. Сада, када сам лишен вишка страсти и непотребног знања, предочићу чињенице, без украса, можда са зрнцем маште, и то само тамо куда нисам домашио у својим истраживањима. Ето, тако ћу, рукописом Лична документа, најурити и доакати немилосрдно свим грозотама које су ми ноћима чиниле заседе. И још нешто: рукопис ћу сматрати вредним и драгоценим, ако га иоле разумеју они који буквално схватају законе природе и друштва.