Аутор: Епископ горњокарловачки Симеон Злоковић
Страна: 367
► Остали детаљи

Благословио: Njegovo Preosveštenstvo g.Fotije, Episkop gornjokarlovački Gospodin Gerasim

Предговор

Двадесет година протекло је од упокојења Његовог Pреосвештенства Епископа горњокарловачког Господина Симеона. Владика Симеон је оставио трајан u неизбрисив траг у историји горњакарловачке Епархије. Био је изузетан посленик на њиви Господњој, добар пастир u брижан отац својој пастви и свештенству.

Рођен је у Боки Которској (Бијела) на Благовијести 7. априла 1911. године. Завршио богословију на Цетињу, богословски факултет у Београду, послиједипломске студије у Берлину. 1951. године изабран је за Епископа горњакарловачког и хиротонисан у цркви св. Николе у Карловцу од Патријарха Викентија.

Владика Симеон долази на трон Епархије горњокарловачке у веома тешка и искушењима бременита времена за Цркву. Епархија је у Другом свјетском рату претрпела велика страдања и разарања, тако да је од некада велике и богате епархије сада остао тако рећи само пепео. Цркве су огромним делом порушене, народ и свештенство што побијено што протерано а сам владика Сава мученички пострадао.

Дугогодишњим трудом и дyгoтpпљeњeм Епископа Симеона васкрсла је из пепела страдална горњокарловачка Епархија. Храмови су обнављани, многи свештеници су се вратили и живот је поново почео да тече доносећи нова искушења. Црква је поднела многе невоље и прогоне од нове послератне безбожничке власти која није презала ни од чега само да се утицај Цркве у народу што више минимализује и ако је могуће потпуно поништи. У таквој атмосфери је владика Симеон провео свој век непрестано сведочећи истину Христову и непоколебиво остајући на путу Христовом својим животом и својом проповеди, која је громогласно сведочила Христа и Цркву Његову коју "ВРАТА АДОВА НЕ МОГУ САВЛАДАТИ". Ово је чврсто u владика веровао знајућu да ће доћи крај онима који су прогонили Цркву.

У таквим тешким условима, Владика Симеон пројавио се не само као обновитељ Епархије него и као плодан писац и пре свега велики беседник са изузетним даром проповедништва о чему сведоче и многе његове беседе изговорене током више деценија архипастирског рада. Оне су деценијама биле утеха и нада напаћеном православном народу ових крајева у најтежим његовим мукама када је распињано и уништавано све што је православно, светосавско и српско на овим просторима. Гласно су сведочиле са проповедаоница широм горњокарловачке Епархије да смо још увијек упркос свему, народ Христов, народ светосавски, народ православни наших славни предака од св. Симеона Мироточивог, св. Саве и свих наших светих. Беседе које је у разним приликама изговарао Епископ Симеон биле су изузетно поучне, практичне и разумљиве за све. Дотицале су се свакидашњег живота блиског верницима тога времена. Подсећао је Епископ верни народ на потребу за не само обнављањем храмова као архитектонске делатности, него пре свега на обнављање нас самих, враћању вери својих отаца и заједништву у Васкрслом Христу.

Владика Симеон се nреставио у Господу 28. Новембра 1990. уочи саме, нове, још страшније Голготе наше, највеће у овоме веку. Његова паства, расијана широм земље Господње се и данас сећа са радошћу његовог очинског лика и благе речи за свакога. То сећање, на њиховог Владику остаће вечно у памћењу народа. Нека би га Господ удостојио Царства Небеског, а нама подарио снаге да истрајемо на путу Христовом који је трновит и пун страдања.

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Господин Гepacим