Аутор: Предраг Самарџић
Страна: -
► Остали детаљи

У издању Епархије Захумско-херцеговачке и приморске објављена је књига Предрага Самарџића "Жена у светлу Библије и библијског времена". Аутор је професор на Богословском факултету Светог Саве у Либертвилу, гдје предаје Свето Писмо Старога завјета, јеврејски, грчки и црквенословенски језик. Богословско образовање је стекао у: Богословији Света Три Јерарха у манастиру Крка, Богословском институту Светог Сергија у Паризу, Француској библијској и археолошкој школи у Јерусалиму, на Јерусалимском универзитету, а тема докторске дисертације коју је одбранио уз менторство Еп. Атанасија Јевтића била је: "Месијанско-сотириолошки карактер крштења Христовог.

Међу разлозима за писање студије је био и тај што се у посљедње вријеме све више и чешће говори о "правима жена", њиховој "угрожености" у мушком свијету и сличоме, што све Самарџић види као превасходно паганско насљеђе које никада није ни ишчезло међу људима. Питање једнакости мушкарца и жене постављано је онда и ондје гдје би понестајало или у потпуности нестало осјећаја припадности Цркви, гдје је у човјеку и заједници превагнуло неповјерење у Бога и Цркву. "Нисмо ли овде, пита се он, надишли и све могуће еманципације за које се неки још увек боре, при чему обично из незнања, а неретко и из идеолошких предрасуда, Цркву окривљују за неједнакост мужа и жене?" За Цркву је само стављање тога под знак питања значило директно мешање у Божански поредак.

Једна од основних идеја аутора у књизи "Жена у светлу Библије и библијског времена" је идеја једнакости мушкарца и жене, коју је донио Христос. Са Његовим оваплоћењем мушка доминација, егоизам, патријархална моћ и друге "предности" мушкараца карактеристичне за јудејско-јелинску цивилизацију су постале прошлост. Међу најјаснијим новозавјетним порукама које о томе говоре су оне Апостола Павла, нарочито ријечи из посланице Галатима: Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу (Гал. 3,28). Једнакост и јединство мушкараца и жена има своју есхатолошку димензију, а личност и улога Богородице Марије за све хришћане је посредник и молитвени претходник у учешћу у оствариваној есхатологији и њеном пројављивању. Један од основних импулса за настанак ове књиге је био и тај што је по ауторовом мишљењу у православној богословској мисли мало пажње било посвећивано Боогородици, а тиме и теми жене.

То да су жене као и мушкарци дио Божијег плана спасења свијета и човјека и да су вјерни слушаоци и свједоци поруке Христове као и мушкарци Самарџић показује преко самих новозавјетних текстова и на основу њих објашњава мјесто и улогу жене у Библији. Највећи дио књиге је посвећен управо обради ове теме у поглављу Место и улога жене у освит хришћанства, са поднасловима: "Апостол Павле о жени", "Жене у Јеванђељима", "Жене које су следиле Исуса", "Марта и Марија", "Марија-Богородица" итд. У првом дијелу књиге пак налазе се поглавља која објашњавају цивилизацијски контекст који је претходио томе: Положај жене у Јудаизму и Место и улога жене у грчко-римском свету.

Свака антропологија која позива на другачије тумачење треба да буде преиспитана од стране хришћана, порука је књиге као што то требују и све идеологије "женских права", јер Црква не нагомилава идеје и системе, него се пројављује кроз личност Богочовјека, и Божијег човјека (човјека и жене), бивствујућег и дјелатног у свијету, овдје и сада. Обиман корпус кориштене литературе, као и ваљано научно - историјско, археографско, културолошко и лингвистичко утемељење књиге, поред оног богословског, јасно поткрепљују ауторове тезе и чини књигу веома упутном за разумијевање «жене у свјетлу Библије и библијског времена».