Аутори: Фридрих Цаунер ; с немачког превели Милош Окука и Јасминка Гргић
Страна: 101
► Остали детаљи

Исписана у кључу реквијема, Цаунерова поема на узбудљив начин, у стиховима високог интензитета, језиком изнутра драматизованим – тако да се из патоса језичке објаве прелази у стишану рефлексију, из пуног реторичког замаха у фрагменте речи сведене на умножена слова – предочава драму претпостављеног краја.
Утолико слутња смрти у Цаунеровој поеми представља индивидуално искуство које је неодвојиво од укупног искуства модерног света. Живећи у том свету, Цаунеров јунак казује о његовим видљивим или прикривеним феноменима, о информацијама које су замениле знање и о моћи која је потиснула машту, о култу убрзања и о отуђености човековој од својих истинских страсти и емоција, о комуникацији која је сведена на шумове или се, заправо, води тако да суштински бива онемогућена, о постепеном чиљењу субјективности пред нужностима великих прича друштва и економије, политике и медија.